|
|
Direktori škole od 1945 do 2006. godine |
 |
 |
- Лепосава Николић (1945. године),
- Микан Бајић (1945-1946. године),
- Душан Ракић (1946-1957. године),
- Љубомир Вељашевић (1957-1964. године),
- Милун Марковић – Пенго (1964-1973. године),
- Милан Топаловић – Џидо (1973. године),
- Томислав Јевић (1973-1982. године),
- Мирослав Јовановић (1982-1986. године),
- Гојко Радивојевић (1986-1987. године),
- Бора Радишић (1987-1991. године),
- Драган Радовановић (1991-2001. године),
- Ненад Јовановић (2001-2002. године),
- Драгица Радишић (2002-2006. године
|
|
Последње ажурирано четвртак, 04 фебруар 2010 14:41 |
|
|
Preljina |
|
|
|
Na raskrsnici dveju magistrala, Ibarske i Primorske, na ušću dveju rečica, Dičine i Čemernice, između tri grada – Gornjeg Milanovca, Čačka i Kraljeva – smeštena je Preljina. Preljina se nalazi 6 kilometara severo-istočno od Čačka, na nadmorskoj visini od 240 – 350 metara. Preljina je od Kraljeva udaljena 33 kilometra, a od Gornjeg Milanovca 16 kilometara. To je seosko naselje razbijenog tipa površine 1.326 hektara sa oko 1.801 stanovnika.
Pogledajte dokument |
|
Последње ажурирано петак, 17 фебруар 2012 18:11 |
|
Topalović Radoslav |
|
|
|
zemljoradnik, nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima, rođen u Preljini 1886. godine. U rodnom mestu završio je osnovnu školu. Bavio se zemljoradnjom. Učesnik ratova od 1912. do 1918. godine. U Drugom balkanskom ratu sa saborcima zarobio 65 bugarskih vojnika i više mitraljeza i dobio Obilićevu medalju za hrabrost. Istakao se na Solunskom frontu kao artiljerac, pa je odlikovan oficirskom Karađorđevom zvezdom sa mačevima, zlatnom vojničkom i oficirskom IV reda.Izabran je za predsednika opštine preljinske 1920. godine. Nalazio se na čelu odbora za izgradnju crkve u preljini posle 1925. godine. Pisao kralju Aleksandru Karađorđeviću molbu da suveren daruje preljinskom hramu zvona, što je ovaj prihvatio. Ustaničke 1941. godine bio je partizanski mobilni oficir u Preljini. Krajem te godine uhapšen je i odveden u u čačanski Arsenal, gde ga je nemački preki sud osudio na smrt streljanjem. Kazna je izvršena 16. decembra 1941. godine. Pre nego što je kazna izvršena, sokolio je mlađe osuđenike da ne klonu duhom i da prkose okupatoru |
|
Tanasković Rajko |
|
|
|
general – pukovnik, rođen u Preljini 3. oktobra 1917. godine. Bio je komandant teritorijalne odbrane SR Srbije, član CK SK Srbije i član Saveta federacije. Pre Drugog svetskog rata završio je pešadijsku podoficirsku školu, a za vreme rata bio je jedan od organizatora ustanka i Čačanskog partizanskog odreda, u kome je bio komandir Pete čete. Bio je doktor vojnih nauka, redovni profesor Fakulteta narodne odbrane. Preminuo je 14. jula 1984. godine u Puli |
|
Nikitović Časlav |
|
|
|
doktor nauka, urednik listova i časopisa i publicista, rođen u Preljini 27. avgusta 1917. godine. Gimnaziju završio u Čačku, a pravni fakultet u Beogradu. Doktorat iz pravnih nauka odbranio je na Sorboni. Kao gimnazijalac uređivao Vesnik omladine (1920-1921), bio je saradnik Politike, saradnik i administrator časopisa Misao iz Beograda, Srpskog književnog glasnika, listova Ekonomski i finansijski život, Južni pregled, Vardar i Jugoslovenski Lojd. Bio je sekretar Zemaljskog saveza zanatlijskih udruženja i direktor njegovog glasila Zanatlija ( do 1932), glavni sekretar Zanatske komore za Vardarsku banovinu (1932-1938), generalni direktor Privilegovanog A.D. za silose (1938-1941), ministar u vladi Cvetković – Maček (1941). Bio je narodni poslanik 1935. godine. Godine 1945. emigrirao je u Francusku, a 1951. je otišao u SAD. U SAD bio je saradnik Glasnika Kulturno – istorijskog društva „Njegoš“. Njegovi radovi nalaze se u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Narodnoj biblioteci u beogradu, Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku i Međuopštinskom istorijskom arhivu u Čačku. Autor je više publikacija, a najznačajnije su: Osnovi vojnog krivičnog prava – posebni deo, Komentar Uredbe o vojnoj disciplini i Zanatstvo Južne Srbije. U Francuskoj posle Drugog svetskog rata sa Dragišom Cvetkovićem publikovao je deset brošura Dokumenata o Jugoslaviji. Umro je 14. oktobra 1978. godine u mestu Rozele kod Elizabetvila, Nju Džerzi, SAD |
|
|
|
|
|
|
Страна 1 од 3 |
