Данас смо испратили још једну генерацију четвртака. Чини нам се да је почетак био јако давно, а опет тако близу....

У ђачкој клупи, негде тамо, остали су неки дечаци и девојчице који су нас гледали стидљиво, али ипак радознало. Неки смешак неког враголастог дечака који је уз пут изгубио и неки зубић долазећи у школу. Знамо да смо ми само почетак једног дугог пута којм су кренули. Да их чека још пуно битака до коначног циља. Али ми верујемо да ће они успети. Деца која знају да воле друга, поштују старије, разумеју различитости и изнад свег имају искрену душу могу све постићи.

Остварите све своје снове, али

сачувајте искрену дечју душу.....

Желимо вам сву срећу овог света...

СРЕЋНО ПЕТАЦИ!!!